Na roštilju zna se, ćevapi i kobasice? Ne ako pitate žene grill majstorice!

Kao i svi drugi aspekti našeg društva i kulture, i kulinarstvo je obeleženo određenim stereotipima, kao i paradoksima unutar njih. Jedan od stereotipa je da je kuvanje primarno ženska delatnost, a iako se i to menja, brojke pokazuju da je u većini porodica prehranjivanje zaduženje žene.

Kad se prisećamo detinjstva, većina nas će se setiti i supe koju je spremala baka ili pohovanih šnicli koje je spremala majka. Ako će nam na pamet pasti deda ili otac, to će biti zbog odreska ili kobasica koje su spremali na roštilju, najčešće kad se okupilo neko društvo.

Zanimljivo, zar ne? No, kako je došlo do toga?

Kako je roštiljanje postalo – mačo stvar?

U svom tekstu za Forbes 2010. godine, Meghan Casserly objasnila je zašto muškarci toliko vole roštiljanje.

– Roštiljanje je na neki način opasno (ima vatre!), omogućuje muškarcima da se druže oko roštilja pružajući im pritom neutralni oblik zabave (gledanje jednog od njih dok nešto radi uz mogućnost da ga se kritikuje uz šalu), a uz sve to iziskuje minimalno čišćenja.

Radi se, piše dalje Casserly, o američkom fenomenu 20. veka. U drevnim društvima koja su ovisla o lovu, pripremanje mesa nad vatrom bila je primarno ženska dužnost. razlog zbog kojeg se roštiljanje povezuje leži, kao i mnogi tvrdoglavi rodni stereotipi, u procesu suburbanizacije 50-ih godina prošlog veka.

Prigradska domaćinstva s dvorištima dovela su do popularizacije roštiljanja, a tadašnja literatura za odgoj dece počela je naglašavati važnost prisutnosti oca u porodici dok su ranije muškarci slobodno vreme češće provodili s drugim muškarcima, često u barovima.

Istovremeno, marketinške kampanje sve su agresivnije povezivale roštiljanje i muževnost. Šporeti su se prodavali ženama, a roštilji muškarcima. U prastaroj reklami za jedan kanadski trgovački lanac kućnim potrepštinama, stariji muškarac grli mladu ženu dok joj s roštilja servira veliki odrezak.

– Postojala je svesna namera da se poveže roštiljanje i polna zrelost te da pripremanje hrane na vatri bude mačo aktivnost, objasnio je Christopher Dummit, profesor na jednom kanadskom univerzitetu.

U ciničnoj teoriji koju je za Telegraph 2014. godine izneo Chris Moss, on piše da je roštiljanje ‘fantastičan primer opravdanog praznog hoda’.

– Roštiljanje uključuje mnogo stajanja i omogućuje muškarcu da izgleda zaposleno dok supruga/gosti/deca trče okolo i pripremaju salate, postavljaju stolove, rashlađuju pivo i generalno rade sve.

Žene i roštiljanje – šta kažu brojevi?

Okej, sad kad smo otkrili kako je roštiljanje postalo ultimativna mačo delatnost, vreme je da vidimo kakva je situacija zaista – kroz egzaktne statistike i istraživanja.

Prema istraživanjima koje je agencija Weber-Stephens Product Co. provela u SAD-u 2014. godine, 25% demografije koja roštilja su žene. To je bio značajan porast u odnosu na 2013. godinu kada su statistike pokazale da roštilja 20% žena ili tek 15% 2009. godine. Stvari se dakle menjaju. I to brzo.

Stručnjaci se slažu da je tome nekoliko razloga. Prvi je pojava novih vrsta roštilja, sve od električnih i plinskih do Kamado roštilja koje mnogi smatraju najsofisticiranijim oblikom roštilja (nije da se hvalimo, ali kupiti ih možete upravo kod nas!). Drugi je razlog, prenosi Vox, taj da se roštiljanje više ne povezuje isključivo s mesom. Žene su, pokazuju istraživanja, zainteresovanije ne samo za izbalansiranu i raznolikiju ishranu, one više drže i do kvaliteta namirnica ali i za adekvatnu pripremu mesa.

Žene su (srećom) sve češće za roštiljem

Dakle, žene ne samo da sve češće preuzimaju kormilo za roštiljem, upravo su one pridonele raznolikosti i kvaliteti kulture roštiljanja.

Elizabeth Karmel amerikanka je autorica koja je objavila tri knjige o roštiljanju, a upravo je za sve žene zainteresovane za roštiljanje pokrenula sajt ‘Girls at the Grill’.

– Sve više žena roštilja, sve više žena voli roštiljanje i sve ih više roštiljanje koristi kao svakodnevni način pripreme hrane, kaže Elizabeth Karamel.

– Roštiljanje je najbolji način za pripremu hrane. Roštiljanje možda jeste projekat za ceo vikend, ali ono je toliko brzo, kaže.

Žene se, kaže autorica, sve češće ohrabruju same roštiljati jer shvataju da najčešće one obave većinu posla, a to je kupovina namirnica i njihova priprema.

– Roštiljanje je tek onaj poslednji korak. No, to je i ključni korak pa žene žele biti sigurne da namirnice koje su pažljivo pripremile neko drugi ne ispeče previše ili ih pak isuši.

– Žene danas na roštilju pripremaju i picu, prže voće, povrće da i ne pominjem.

Započeli smo s oglašavanjem, koje ima ogroman uticaj na naše potrošačko ponašanje, pa ćemo s njim i završiti.

Da se stvari menjaju vidljivo je i po zakonodavstvu diljem sveta. Prošle, 2019. godine, Britanska agencija za standarde u oglašavanju donela je zakon o zabrani rodnih stereotipa. To znači da reklame više ne smeju prikazivati žene ili muškarce koji ne mogu napraviti nešto samo zbog svoje rodne pripadnosti – ženu koja ne zna parkirati ili pak muškarca koji ne zna oprati suđe.

Još 2009. godine, što i nije tako davno, Kingsford Coal snimio je novu TV reklamu za svoj ugalj. Radnja je išla nekako ovako: žena počne roštilj puniti ugaljem, kada joj žurno priđe suprug, kako bi je zaustavio.

– Nije ti to šporet, kaže. ‘Kako bi bilo da je ušetam u kuhinju i krenem praviti salatu?’

– Da, to bi bilo čudno, složi se ona.

Grozno. S tim je gotovo. Žene preuzimaju roštilj. Mi, naravno, glasamo za Kamado.