O NAMA – KAMADO MADNESS ROŠTILJI

Web portal Kamado.rs promoviše kulturu roštiljanja kao tehnike kuvanja.

Budući da koristimo najbolje roštilje na svetu napravljene od keramike zasnovane na tehnologiji Kamado – naše roštiljanje je ujedno i pečenje, dinstanje, dimljenje, sporo kuvanje (slow cooking) – odnosno ono postaje “ozbiljna kuhinja” koja za glavni energent koristi drveni ugalj.

Pravni podaci firme

Kamado d.o.o.

Pročitajte kako su nastali Kamado roštilji

Istorija kamado roštilja za portal Barbecue Bible opisao je holandski kuvar Jeroen Hazebroek koji je o kamadu napisao i knjigu – Hot Coals.

Evo što on kaže o nastanku kamada:

Kada smo počeli pisati knjigu bili smo pomalo sumnjičavi prema pričama o poreklu različitih brendova. Oni su uglavnom tvrdili da istorija kamado roštilja seže tri hiljade godina unazad, u Kinu, gde su keramičku posudu koristili za kuvanje.

Mi smo pak otkrili da su u Kini zaista u vreme dinastije Qin počeli da koriste uređaj koji su nazivali parnim loncem ‘Yin’. Kinezi su ga koristili prvenstveno za kuvanje pirinča, a Japanci su ga uvezli tokom Kofun perioda (između 250. i 538. godine) i nazvali ga – kamado.

Ali ta posuda nije bila ni slična kamadu koji koristimo danas. Kamado na japanskom ima brojna značenja, ali primarno upućuje na ognjište, mesto na kojem se greje keramička posuda.

Kamado spolja liči na tandoor, cilindričnu pećnicu od gline koja se vekovima koristi na Bliskom istoku te u Indiji. Istočnoevropljane kamado pak podseća na njihov tandyr.

Prvi ‘predak’ modernog kamada dizajniran je u prvim godinama 20. veka, kao ultimativno kuvalo za pirinač. Tada je u Japanu okončao i Meiji period, a ta se zemlja polako otvarala i preuzimala tehnologiju od drugih zemalja.

Izazov pripreme pirinča bio je u tome da voda mora da proključa, a nakon toga se temperatura mora smanjiti, ali ne previše. Prvi kamado tako je nastao u delu Japana gde su proizvodili male okrugle keramičke roštilje – hibachije.

Velika japanska inovacija bila je integracija različitih kuvala. Posuda za pripremu pirinča tako je bila pozicionirana iznad hibachija. Hibachi se pak nalazi unutar pećnica u obliku tandoora.

Hibachije još uvek koriste tradicionalni japanski restorani širom sveta, ali ‘ubila’ ih je pojava električnog kuvala za pirinač u 50-im godinama prošlog veka.

Zanimljivo, tradicionalni hibachi u moderni kamado pretvorio je američki vojnik. Naime, po završetku Drugog svetskog rata u Japanu su stacionirane hiljade američkih vojnika koji su kući nosili poklone i suvenire poput hibachija ili kimona. Neko od njih na hibachi je instalirao rešetku, ali najbitnije inovacije su bile prigušivač na vrhu i upravljivi dovod vazduha.

U 70-im godinama prošlog veka čovek pod imenom Ed Fisher želeo je da proizvede laganije kamado roštilje koji će biti izdržljiviji i otporniji na pucanje. Proizvodio ih je u zelenoj boji, kakvi su često i danas legendarni kamado roštilji.

Kamado Madness Roštilji dolaze u raznim bojama kako bi roštiljanje bilo još ugodnije.